Саламандер

* Његов додир.
Да је само ту. Да, по обичају, петља нешто по мом компјутеру док се ја смешим његовим широким раменима лежећи на кревету иза њега.. И да онда легне поред мене. Да се склупчам као дете, и да му заспим на грудима.

*Самоћа.
Осећам се као да имам обавезу да се дружим с људима. А највише бих волела да се осамим на макар два дана, сама са собом и својим мислима.

*Осмех на лицима мени драгих људи.
Волела бих да мами за излазак из четврте деценије купим машину за суђе. Цврц. Можда и хоћу, једног дана.

*Искрено смејање.
Не памтим кад су ми пошле сузе. Од смеха.

*Чешкање.
Унајмила бих неког да само буде поред мене нон стоп, и да ми пролази прстима кроз косу.

*Љуљање.
С' опроштењем, у своју омиљену љуљашку из детињства у декином дворишту не могу ни пола задњице да сместим.

*Свеже опрана постељина.
Али са оним старим, маминим омекшивачем... И ја мајушна, увијена у снежно бели јорган.

*Бројка 50 на ваги.
Недостижно...nevermi​nd.

*Хаљиница на оне ситне розе цветиће.
Купиће ми је неко, некад. А чак нећу морати ни да му кажем.

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.